Priča o Borovu počinje u Kraljevini Jugoslaviji, i čuvenom industrijskom postrojenju obuće i gume “Bata”. Nakon Drugog svetskog rata, "Bata" je nacionalizovana i razvija se u “Borovo” – najveću fabriku obuće i guma u Evropi. Fabrika je bila ključna za razvoj Borova, ali i Vukovara, zapošljavajući ogroman broj radnika i radnica. No, kao i u drugim delovima SFRJ, raspad države i ratovi tokom devedesetih dovode do kraha proizvodnje, raseljavanja stanovništva i stvaranja podela koje se i danas osećaju.
Slavko Bubalo je jedan od protagonista ovog filma, i nekadašnji radnik "Borova". Nostalgija svakako postoji za vremenima pre rata - sećanje na kolone ljudi koji odlaze na posao i druženja. Međutim, ta mesta više ne postoje.
"Sve je pretvoreno u poslovne zone, a fabrika jedva opstaje sa 600 radnika. Nostalgija nije dobra, ali je važno sećati se tih vremena, jer je čak i ta prošlost, koja nije bila idealna, bolja od ove stvarnosti koju živimo danas", naglasio je Bubalo.
Jedan od sagovornika na panelu bio je i antropolog Dragan Stojmenović iz Bora, koji je dao uvid u život jedne lokalne zajednice koja je takođe nekada predstavljala veliki industrijski centar, a danas je pod kontrolom stranih investitora, odnosno kineske kompanije "Zi Đing".
"Postoje, naravno, velike razlike između Bora, gde smo imali ekstraktivnu industriju i Borova, gde je postojala prerađivačka industrija. Ono što se dešava sa Borom danas je da postoji izvesno zadovoljstvo platama, standard je viši nego što je bio ranije, ali nema razvoja zajednice. Svest o važnosti sindikalnog organizovanja, zaštite radničkih prava je vrlo mala, a slab je i neki društveni angažman", navodi Stojmenović.
Uslovi rada za većinu radnika u Srbiji danas se ne razlikuju mnogo od uslova koji su postojali krajem 19-og, i početkom 20-og veka. Mario Reljanović, pravnik i ekspert za socijalna i ekonomska prava, je ukazao na neophodnost zakonodavnih promena koje bi osigurale dostojanstvene uslove rada.
Bojana Tamindžija, iz Centra za politike emancipacije je ukazala na globalne tendencije kapitala ka centralizaciji i njihov uticaj na lokalne ekonomije. Posebno je naglasila kako Srbija, kao deo globalnog tržišta, postaje poligon jeftine radne snage, što dodatno otežava situaciju za radnike. Tamindžija je istakla važnost prekogranične saradnje radničkih organizacija, kao ključnog elementa za poboljšanje radnih uslova i borbu protiv eksploatacije.
"Sindikalna udruženja mogu jedino jedinstvenim radom na regionalnom, odnosno globalnom nivou naterati multinacionalne kompanije da promene svoj tretman prema radnicima; onemogućiti im da samo promene lokaciju operacija", rekla je Tamindžija.
U toj borbi, kritičko razumevanje industrijske prošlosti na ovim prostorima može pomoći u borbi za radnička prava, koja mora biti zajednička i regionalna.
Autor: Vladimir Aradi Huba
Fotografija: Milena Aresenić Petrović
