Mapiranje mesta sećanja I

Centar za primenjenu istoriju pokrenuo je novi program u 2019. godini u nameri da se mapiraju obeležena i neobeležena mesta sećanja na sukobe '90ih godina u gradovima u Srbiji. Glavni cilj programa je podizanje svesti o vladajućim modelima kolektivnog sećanja i nasleđu konfliktne prošlosti, ali i onome što se "potiskuje" i zaboravlja i što je zabranjeno da postane deo našeg sećanja.

 

 

Prvi deo mapiranja je započet kroz projekat Budi glas a ne eho – Mapiranje mesta sećanja u gradovima u Srbiji. CPI tim je u saradnji sa predstavnicima/ama organizacija civilnog društva iz 6 gradova u Srbiji (Pančevo, Kruševac, Novi Sad, Beograd, Leskovac i Zrenjanin), organizovao obrazovani modul na temu kulture i politike sećanja, gde su se učesnici/e upoznali sa osnovnom teorijom i praksom kulture sećanja, kako u Srbiji, tako i u drugim post-konfliktnim društvima. Nakon obrazovnog modula učesnici/e su radili na mapiranju obeležnih i neobeleženih mesta sećanja vezanih za ’90te godine, u njihovim lokalnim zajednicama. U toku je realizacija javnih akcija koje za cilj imaju da doprinesu vidljivosti ovih mesta u javnosti. Svi rezultati projekta i mapirana mesta sećanja biće predstavljena na javnoj prezentaciji u Beogradu.

 

U skladu sa Zakonom o ratnim memorijalima koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u junu 2018. godine onemogućeno je institucijalno sećanje na stradanje širokog dijapazona različitih grupa tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Stoga je ovaj projekat usmeren na osnaživanje aktivizma u okviru civilnog društva koji bi nadomestio nedostatke usvojenog zakona. Poseban akcenat se stavlja na mesta koja su važna u kontekstu sećanja na sukobe 1990-ih godina, a koja su u javnom diskursu zanemarena ili zaboravljena. Zvanična istorija Srbije koja se u društvenom prostoru materijalizuje u knjigama iz istorije i školskim udžbenicima, muzejskim postavkama, spomenicima, imenima ulica, državnim praznicima i slično, istorija je selektivnog pamćenja i selektivnog zaboravljanja. Ono što posebno zabrinjava je da se interpretacije istorijskih događaja danas u Srbiji poklapaju sa zloupotrebama istorije koje su korišćene u propagandne svrhe za raspirivanje straha i mržnje prema drugima još od početka 1980-ih. Ovakve prakse rezultiraju u osnaživanju mržnje prema drugima, stalno tinjajućem  konfliktu niskog intenziteta i rastu etničke distance. Brojna istraživanja pokazuju da su ove tendencije još izraženije među mlađim generacijama.

 

 

 

Projekat je podržala 

Mapiranje mesta sećanja I

Centar za primenjenu istoriju pokrenuo je novi program u 2019. godini u nameri da se mapiraju obeležena i neobeležena mesta sećanja na sukobe '90ih godina u gradovima u Srbiji. Glavni cilj programa je podizanje svesti o vladajućim modelima kolektivnog sećanja i nasleđu konfliktne prošlosti, ali i onome što se "potiskuje" i zaboravlja i što je zabranjeno da postane deo našeg sećanja.

 

 

Prvi deo mapiranja je započet kroz projekat Budi glas a ne eho – Mapiranje mesta sećanja u gradovima u Srbiji. CPI tim je u saradnji sa predstavnicima/ama organizacija civilnog društva iz 6 gradova u Srbiji (Pančevo, Kruševac, Novi Sad, Beograd, Leskovac i Zrenjanin), organizovao obrazovani modul na temu kulture i politike sećanja, gde su se učesnici/e upoznali sa osnovnom teorijom i praksom kulture sećanja, kako u Srbiji, tako i u drugim post-konfliktnim društvima. Nakon obrazovnog modula učesnici/e su radili na mapiranju obeležnih i neobeleženih mesta sećanja vezanih za ’90te godine, u njihovim lokalnim zajednicama. U toku je realizacija javnih akcija koje za cilj imaju da doprinesu vidljivosti ovih mesta u javnosti. Svi rezultati projekta i mapirana mesta sećanja biće predstavljena na javnoj prezentaciji u Beogradu.

 

U skladu sa Zakonom o ratnim memorijalima koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u junu 2018. godine onemogućeno je institucijalno sećanje na stradanje širokog dijapazona različitih grupa tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Stoga je ovaj projekat usmeren na osnaživanje aktivizma u okviru civilnog društva koji bi nadomestio nedostatke usvojenog zakona. Poseban akcenat se stavlja na mesta koja su važna u kontekstu sećanja na sukobe 1990-ih godina, a koja su u javnom diskursu zanemarena ili zaboravljena. Zvanična istorija Srbije koja se u društvenom prostoru materijalizuje u knjigama iz istorije i školskim udžbenicima, muzejskim postavkama, spomenicima, imenima ulica, državnim praznicima i slično, istorija je selektivnog pamćenja i selektivnog zaboravljanja. Ono što posebno zabrinjava je da se interpretacije istorijskih događaja danas u Srbiji poklapaju sa zloupotrebama istorije koje su korišćene u propagandne svrhe za raspirivanje straha i mržnje prema drugima još od početka 1980-ih. Ovakve prakse rezultiraju u osnaživanju mržnje prema drugima, stalno tinjajućem  konfliktu niskog intenziteta i rastu etničke distance. Brojna istraživanja pokazuju da su ove tendencije još izraženije među mlađim generacijama.

 

 

 

Projekat je podržala 

BEOGRAD

LESKOVAC

ZRENJANIN

PANČEVO

KRUŠEVAC

NOVI SAD